Жалбено веће Хашког трибунала наложило је Претресном већу да моментално опозове одлуку о пуштању Шешеља на привремену слободу и да нареди његов повратак у Притворску јединицу Трибунала у Схевенингену, пише у одлуци Жалбеног већа објављеној на сајту Трибунала.

Жалбено веће такође позива Претресно веће да што је пре могуће, након што се Шешељ врати у притворску јединицу, пружи странама, Србији и Холандији, могућност да буду саслушане у складу са Правилом 65 Б, преноси Танјуг.

Од Претресног већа се тражи и да након тога спроведе нову процену услова за Шешељево могуће поновно привремено ослобађање, закључује се у саопштењу.

Жалбено веће, на крају, налаже да услови Наредбе о привременом пуштању на слободу остану на снази док не буде донета наредба Судског већа којом се укида Шешељево привремено ослобађање у складу са садашњом одлуком.

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц претходно је позвао Жалбено веће да усвоји његову жалбу на одлуку Судског већа о привременом ослобађању Шешеља и одбаци његов захтев да жалба Тужилаштва не буде прихваћена.

"Шешељ није поткрепио доказима тврдњу да жалба Тужилаштва није заснована на валидним правним мотивима", наводи се у поднеску који је Брамерц упутио Жалбеном већу.

Жалба Тужилаштва којом се тражи поништење одлуке о пуштању Шешеља на привремену слободу је примерено заснована на Шешељевим јавним активностима, које подривају основе за његово привремено ослобађање, истиче се у поднеску.

У такве активности убројане су Шешељеве изјаве да се неће добровољно вратити у Хаг, што је изјављивао у више наврата, претње особама које сарађују са Тужилаштвом, изјаве које су увредљиве за жртве, као и Шешељеве изјаве и понашање који доводе у питање хуманитарне разлоге његовог привременог ослобађања због здравственог стања.

Агенција Бета наводи да се на коначну одлуку већа не може уложити жалба.

Како је утврђено данашњом одлуком, првостепено веће је погрешило што Шешеља није опозвало са привремене слободе на захтев Тужилаштва одмах чим је дао изјаву да се неће вратити у Хаг на позив суда.

Двојица судија петочланог већа, од којих је један из Русије, успротивила су се тој одлуци.

Лидер радикала Војислав Шешељ поновио је да неће добровољно да се врати у Хаг.

"Сигурно нећу да се вратим добровољно", рекао је Шешељ у изјави Радио Београду и поновио да је он победио Трибунал, а да су тамо прекршили сва његова права, пре свега на суђење у разумном року.

Лидер СРС-а је београдским медијима рекао и да ће држава морати да испоштује временску процедуру о изручењу и да ће у том периоду "пробати да оспори захтев Хага да се врати, јер су му у Холандији сва права угрожена".

Љајић: Чудна одлука Трибунала

Изненадном одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала о Војиславу Шешељу Србија се ни крива ни тужна увлачи у спор између Судског већа, Тужилаштва и самог лидера радикала, оцено је председник Националног савета за сарадњу са Трибуналом Расим Љајић.

"Трибунал наставља са својим, најблаже речено, чудним и збуњујућим одлукама. Најпре је Шешељ пуштен под околностима које су незабележене у досадашњој пракси, а то практично значи без икаквих услова који су постављени пред њега и државу Србију", наводи се у саопштењу Љајићевог кабинета.

Наслућујући шта би могао да буде сценарио тог пуштања, Влада Србије је врло јасно, у писму које је тада послала Хашком трибуналу, нагласила да је спремна да пружи гаранције Шешељу, уколико их прихвата, с обзиром да их је раније одбијао и уколико се он сам сагласи са условима које поставља Претресно веће Трибунала", навео је Љајић.

Међутим, Трибунал је, подсећа, донео одлуку практично безусловног пуштања, уз ограду да Шешељ једино не сме да утиче на сведоке у процесу и жртве.

Љајић је указао и да је Србија до сада извршила све своје обавезе према Хашком трибуналу, али да доношење две контрадикторне одлуке о истој ствари за само пет месеци, нашу сарадњу са Хагом значајно отежава, а такође додатно утиче на кредибилитет суда и перцепцију коју наша јавност има према тој институцији.

Војислава Шешеља, оптуженог за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991–1993, првостепено веће је на привремену слободу пустило у новембру прошле године.

Извор